San o Srbiji

Samo desetak dana posle 5. oktobra 2000. godine pozvala sam Zorana Đinđića i predložila mu da napravimo detaljan zapis o tom važnom istorijskom događaju.
Živimo toliko ubrzano, rekla sam, da se događaji prosto međusobno potiru, zaboravljaju i mistifikuju i bojim se da će u naknadnim interpretacijama ovaj događaj dobiti i neka nova, sasvim „funkcionalna” značenja.
Složio se. Razgovarali smo pet puta po dva sata, uprkos neverovatno gustoj satnici u koju su morali da se naguraju svi formalni i neformalni sastanci, posete, konsultacije, intervjui, pripreme za konkretno preuzimanje vlasti, dogovori sa koalicionim partnerima i ko zna šta sve još. O vremenu i prostoru za naš razgovor brinula je Zoranova sekretarica Biljana Stankov.
Bez autrizacije, tekstove razgovora, sukcesivno sam objavljivala u magazinu „Blic News” od 1. novembra do 1. decembra 2000. godine.
Kada je izašao poslednji nastavak dogovorili smo se da se istim povodom, možda, vidimo za dve, tri godine, da napravimo sličan razgovor i objavimo knjigu.