Ostavština za života

Robert Muzil

Oblast: Lepa književnost

Prevod:

Relja Dražić

Izdavač: Futura publikacije

Broj strana:

143

Povez:

Broširani

Format:

21 cm

Godina izdanja:

2013

ISBN:

978-86-7188-148-7

Izaberite količinu

Cena:

880 RSD

Opis

Sаm nаslov knjige Ostаvštinа zа životа kojа se pojаvilа u decembru 1935. u ciriškom Humanitas-ferlagu, bio je izvesno reаkcijа nа provokаtivni člаnаk koji je 28. junа 1933. objаvio Kаrl Zelig (pisаc, izdаvаč u senci u Beču i mecenа, zаštitnik velikog brojа nemаčkih i аustrijskih pisаcа u egzilu) u Berner Tаgblаtu: „… o koruškom piscu Robertu Muzilu koji je“ (fingirаno ili figurativno, zbog odsečenosti od publike) „umro pre pаr godinа а kojegа su, kаo i Kаfku, proslаvili tek njegovi posthumno objаvljeni rаdovi“. Ali pošto Nachlass (Ostаvštinа) nа nemаčkom znаči i popust pri rаsprodаji, iz nаslovа govori i аutorovo ogorčenje što sа životom morа dа okončа pre vremenа, uz to, uz obаrаnje cene svoje robe.

Počev od 1938. ova knjiga je stajаlа je nа „Listi štetnih i nepoželjnih štivа“, čаk je bilа obeleženа kаo onа kojа spаdа među spise protiv kojih je sаm rаjhsfirer SS bio dodаtno izrekаo opštu zаbrаnu. Nije to bilo nimalo slučajno. Ovi publicistički i literarrni tekstovi koji se danas, gotovo sto godina kasnije, čitaju kao uspele slike stvarnosti i istine 20. veka, njegovog obuhvatnog dehumanizovanja svih područja života i provale brutalne, ogoljene politike sile, tada su, ne bez osnova, bili doživljeni kao jedva skriveno antinacionalsocijalistički. Ako je zbirka sastavljena od četiri različite podvrste literarnog teksta onda u svakom od njih barem po jedan ispaljuje otrovnu sulicu protiv aktuelne, sve agresivnije diktature. Već prva „slika” pod naslovom Lepak za muve čita se u tom smislu kao paradigma za sve ostale jer lepak o kome je zapravo reč nije ništa drugo do ubistveni lepak populističke ideologije. Jednostavnost savremenog sredstva eliminacije dosadnih insekata pak ukazuje na modernu, usavršenu tehniku ubijanja uopšte, a slike mrtvih muva su predskazujuće slike ratnih poprišta. U „neveselim razmatrajima” (naslov koji predstavlja vrstu obrnute parafraze Ničeovih nesavremenih razmatranja nakon prevrednovanja svih vrednosti) u tom smislu ističe se zapis Triedere koji sugeriše: otvori oči, pogledaj stvari iz druge perspektive. U „pričama koje to nisu” (jer naglasak nije na story nego na history) u priči o malom čoveku koji nastoji da dođe do snage pa je nalazi u divu GSPAD-u (autobusima GSP-a) neće biti teško prepoznati samog firera. Najzad u kruni cele zbirke, noveli Kos, čitalac će naći i jedan egzistencijalistički pledoaje za (egzistencijalni) iskorak iz kolotečine građanskog života koja tako lako od pojedinca napravi česticu u masi.

Gledano iz današnje perspektive, ovi tekstovi nisu samo izraz procesa kulturnog zaparloženja koji je doveo do svetskih ratova i nacizma, oni su rat i fašizam i predvideli (neki od njih napisani su još pre 1914). Prosto je zastrašujuće koliko su očigledno ponovo aktuelni i u današnje vreme.

Nasuprot velikim Muzilovim proznim sastavima, u ovoj, finom satirom obojenoj, zbirci proze radi se o amblematskim, zaoštrenim predstavama koje često sadrže koncentrat Muzilove literarne strategije. Sem toga ona sadrži i jedan program. On vodi od novog gledanja bečke moderne do projekta novog pripovedanja u noveli „Kos“. U njoj se eksperimentalno vrednuje istorija novog subjekta. Muzil tematizuje klasično-humanistički pojam subjekta i komentariše njegovo prevrednovanje u moderni. Šilerovo određenje da „u čoveku postoji nešto što ostaje i nešto što se neprestano menja“, „osoba i stanje“, kontrastira s modernim iskustvom da protiv doživljenog stanja radi nešto nepromenljivo, čak neka indiferentnost u dvostrukom smislu reči.

Od istog autora

Iz iste oblasti