Акција!

Od socijalizma do Evropske unije

Klaus Rot

Oblast: Društvene i humanističke nauke, Sociologija, etnologija i antropologija

Prevod:

Aleksandra Kostić

Izdavač: Biblioteka XX vek

Broj strana:

392

Povez:

Broširani

Format:

17 cm

Godina izdanja:

2012

ISBN:

978-86-7562-106-5

Izaberite količinu

Cena: 990 RSD

892 RSD

Opis

Klaus Rot (1939, Hamburg) je profesor emeritus na Katedri za evropsku etnologiju Univerziteta u Minhenu, glavni urednik časopisa Ethnologia Balkanica i zbornika Beiträge zur Interkulturellen Kommunikation (Minhen). Objavio je veliki broj ogleda, knjiga i zbornika o svakodnevnoj kulturi u socijalizmu i postsocijalizmu. Među njegovim novijim knjigama su i ove: Rad u socijalizmu – rad u postsocijalizmu (Ar­beit im Sozia­lismus – Arbeit im Post­sozialismus, 2004), Svet rada – svet života (Arbeitswelt – Lebens­welt, 2006), Društvene mreže i društveno poverenje u zemljama tranzcicije (Soziale Netz­werke und soziales Vertrauen in den Trans­for­mationsländern, 2007), Svetkovine, praznici i rituali u istočnoj Evropi (Feste, Feiern, Rituale im östlichen Europa, 2008), Kultura obreda i kulturni identitet. Etnografsko istraživanje ishrane u istočnoj Evropi (Esskultur und kulturelle Identität – Ethnologische Nah­rungs­forschung im östlichen Europa, 2010), Naša Evropa. Bugarske predstave o svom i tuđem (Našata Evropa. Bălgarski predstavi za svoeto i čuždoto, 2011). Klaus Rot je počasni doctor Novog bugarskog univerziteta u Sofiji i dobitnik nagrade Danubius (2011), koju dodeljuje bečki Institut za dunavski region i centralnu Evropu sa sedištem u Beču.

Predgovor

Pre dvanaest godina u Biblioteci XX vek objavljena je moja knjiga Slike u glavama. To je bilo vreme dramatičnih promena u jugoistočnoj Evropi koja je iz socijalizma prelazila u demokratiju i na tržišnu privredu. U mnogim zemljama taj prelaz su pratili sukobi, pa čak i ratovi. Mali broj ljudi je od toga imao koristi, dok je najviše njih loše pošlo. No, takođe, u to vreme se za neke zemlje regiona otvarala budućnost unutar Evropske Unije. Nekoliko priloga u toj knjizi iz 2000. godine posvećeno je istorijskim temama, ali njen glavni zadatak je ipak bio da na osnovu empirijskih istraživanja u postsocijalističkim zemljama analizira kako se ljudi suočavaju sa nasleđem socijalizma i izazovima globalizacije.

Danas, dvanaest godina kasnije, i posle dva značajna proširenja Evropske Unije 2004. i 2007. godine, jugoistočna Evropa se bez sumnje nalazi u stabilnijoj i mirnijoj, ali ne i lakšoj situaciji. Posle kratkog perioda euforije, uglavnom proizašle iz preteranih očekivanja od EU, kod mnogih je nastupilo otrežnjenje i javila se frustracija, koju je finansijska kriza od 2009. godine dodatno pojačala: frustacija na jednoj strani zato što je došlo do samo malog poboljšanja ekonomske situacije, a na drugoj zbog normativnog upliva EU u mnoge oblasti života. Izvor frustracije je bilo i to što se EU pokazala kao nesposobna da bolje kontroliše zloupotrebu moći i korupciju unutar novih političkih i ekonomskih elita.

Promena sistema, globalizacija i evropeizacija, kao i usklađivanje s normama EU, trajno su promenili ne samo privredu i politiku, već pre svega svakodnevni život i svakodnevnu kulturu u jugoistočnoj Evropi. Ta brza promena je za mnoge ljude bila šansa, ali za većinu veliki, ili čak preveliki izazov koji je doveo do kontrareakcije: primetne su mnogostruke reaktivne strategije, kao što su vraćanje na proizvodnju samo u cilju prehranjivanja, povlačenje u privatne niše, okretanje istoriji ili pak nostalgično predavanje narodnoj kulturi ili onom “balkanskom”u njoj; bugarska čalga, kao i srpski turbo-folk najvidljivije su muzičke izražajne forme te potrage za “neobalkanskim” identitetom.

Uveren sam da je pravi zadatak evropske etnologije, to jest antropologije, da pažljivo prati ove socijalne procese i procese u svakodnevnoj kulturi, i da razotkrije njihove uzroke i efekte. Naša disciplina danas opravdanje svoje egzistencije ne može izvoditi iz toga što služi naciji ili ideologiji, već iz toga što kritički posmatra i analizira svakodnevni život i svakodnevnu kulturu. Njena empirija i njena analiza neophodne su upravo u vremenima preokreta i krize kao što je današnje vreme.

Većina priloga u ovoj knjizi fokusirana je na Bugarsku, balkansku zemlju koja je u međuvremenu već pet godina članica EU. Ti prilozi su delom rezultat zajedničkog istraživanja sa koleginicama i kolegama u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, i tiču se – eksplicitno ili implicitno – i drugih postsocijalističkih zemalja. Ova istraživanja su manje usmeren ka “pitoresknim” aspektima narodne kulture, a više ka onim njenim aspektima brze promene koji su vezani za svakodnevni život i probleme koji se tu javljaju. Među te probleme spadaju brzi porast socijalnih i prostornih dispariteta, koji se pokazuju, na primer, u stalno sve većoj diskrepanciji između metropola i napuštenih regiona u unutrašnjosti. Važan aspekt je i to što socijalističko nasleđe i dalje utiče na područje rada: u socijalizmu su svet rada i svet života bili isprepleteni, a ostaci tog socijalističkog nasleđa umanjuju konkuretnost preduzeća u današnjem globalnom društvu. U ovom području, kao i u čitavom socijalnom i političkom životu, štetno deluje i to što je u balkanskim “društvima javnog nepoverenja”, kako ih je nazvao Kristijan Đordano, poverenje u institucije veoma slabo, dok je i dalje veoma snažno izraženo lično poverenje u rođake, prijatelje i tako dalje. U Zapadnoj Evropi pravni, privredni i politički sistemi i institucije, kako se žalio Jirgen Habermas, “kolonizuju” svet života, a tome nasuprot u jugoistočnoj Evropi svet života, sa svojim prisnim socijalnim vezama i dominacijom socijalnih mreža, “kolonizuje” sisteme i institucije na kojima je EU zasnovana i čija izgradnja je njen važan politički cilj.

Posledice ovakvog razvoja dogđaja su, između ostalog, sve ambivalentniji, čak negativni stav prema EU, kao i realni problemi u primeni njenih normi. Izveštaji Evropske komisije o napretku zemalja članica i kandidate za članstvo u jugoistočnoj Evropi puni su kritike. I u ponašanju većine ljudi, i u političkom životu, istraživači sve manje nalaze modernizaciju i evropeizaciju, a sve više pomenutu regresiju. U današnjoj krizi mnogi posežu za tradicionalnim formama rešavanja životnih problema u, na primer, domenu svakodnevne ishrane. Političari se radije fiksiraju za istoriju pod osmanskom vlašću, za ulogu žrtve koju je igrao njihov narod, za istorijske mitove. Oni se više bave time kako će narodnu i popularnu kulturu instrumentalizovati za svoje ciljeve nego što se posvećuju uklanjanju posledica totalitarne komunističke vlasti i rešavanju aktuelnih problema svog društva.

O izboru tekstova i strukturi ovog zbornika odlučila je sadašnja krizna situacija na jugoistoku Evrope. Odabrao sam tekstove o onim temama svakodnevne kulture za koje mislim da su naročito relevantne za razumevanje društva i kulture u ovom regionu.

Iz iste oblasti