Ne gledaj sada

Priče strave Dafne di Morije svoj učinak duguju osobenoj vizuri autorke koja je tek u kratkoj prozi u potpunosti razularila sav svoj pripovedački talenat, ali se tu i slobodnije nego u romanima pozabavila kontroverznijim aspektima tematike muško-ženskih odnosa. Kondenzujući svoje zaplete, u pričama im je pristupila s većom otvorenošću za eksperiment; tu je bila i opskurnija i slojevitija i pesimističnija i jezivija nego u romanima. Složeni psihološki portreti u spoju s upečatljivim lokacijama opisanim s istinskim smislom za ambijent i atmosferu grade priče u kojima se literarno i žanrovsko prožimaju neosetno, i gde se Velika Pitanja obrađuju na nepretenciozan, a slojevit način. Pitanja međupolnih i međuljudskih odnosa, ljubavi, seksa i askeze, tela i duše, percepcije i sudbine, života, smrti i zagrobnog, obrađena su na način koji je u jednakoj meri podstičući i zastrašujući, i to kako svojim visceralnim implikacijama tako i kognitivnim konotacijama. One, po prvi put pred našim čitaocima, kao sasvim novu otkrivaju autorku koju smo samo mislili da poznajemo. U svojim najboljim pričama Dafne di Morije otkriva se kao prvorazredan umetnik.