Krstaši 1-2

Istorijski roman iz 1900. godine opisuje srednjovekovni sukob dvaju svetova – slovenskog i germanskog – kroz pustolovine dvojice vitezova. Mladi Zbiško putuje kroz Poljsku sa svojim stricem Maćkom nakon ratovanja oko Litvanije. Na putu ka rodnom Bogdanjecu Zbiško se zaljubljuje u mlađanu Danusju i zbog zaveta koji joj je dao, očaran njenom lepotom i glasom, zapašće u prvu nevolju na putu i biće osuđen na smrt zbog svoje nesmotrenosti. Pošto će ga njegova voljena spasti smrti, pratićemo mnoštvo dogodovština mladog viteza, a s njim i već ostarelog Maćka. Sudbina će im prirediti mnoge zamke i gubitke, kao i slavne dane, sve do konačne bitke između godinama ugnjetavanog naroda i osionih krstaša.

Henrik Sjenkjevič (1846–1916) bio je poljski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. godine.

Nakon studija književnosti Sjenkjevič je mnogo putovao – bio je u Americi, Africi, proputovao je Evropu – i sa tih putovanja slao je poljskim novinama putopise pod pseudonimom Litvos.

Nakon povratka u Poljsku posvetio se proučavanju istorije, te je tako nastala velika trilogija o Poljskoj sedamnaestog veka: Ognjem i mačem, Potop i Pan Volodijovski, a u jednoj od zemalja koje je posetio, u Italiji, našao je i inspiraciju za svoj roman Quo vadis?, koji mu je doneo svetsku slavu i najprevođenije je delo s poljskog jezika.

Bio je majstor istorijskog romana i jedan od omiljenih poljskih pisaca.