Kraj „Sahare“

„Majstorski i izvrsno izrađen roman.“

Kamal Davud, alžirski književnik (Gonkur 2024)

„Poput nekoliko mladih likova u romanu Kraj ’Sahare’, Hatibi je napustio Alžir da potraži priliku na nekom drugom mestu… Ipak, on nastavlja da se bavi alžirskim pričama o duhovima, slušajući i zamišljajući manje poznate glasove kako bi ih mogao preneti nama, njegovim čitaocima.“

Marša Links Kvejli, ArabLit

„Kraj ’Sahare’, roman o zaboravljenima u Alžiru, vešto prikazuje suprotnosti u društvu na ivici revolucije.“

Radio France Internationale

„Istraga zločina izatkana u Kraju ’Sahare’ dopušta nam da razumemo mesto, vreme i društvo.“

L’Express

„Kraj ’Sahare’ ne predstavlja uobičajen primer kriminalističke fantastike, već Said Hatibi vešto koristi taj žanr da u svojevrsnom filmskom maniru, dinamičnim i slojevitim narativom stvori u suštini istorijski roman u kom promišlja postkolonijalnu stvarnost Alžira, društvene običaje i odnose, položaj žene i svih običnih pojedinaca, dajući dragocen književni doprinos stvaranju autentičnog arapskog noara kao posebnog žanra koji pruža nov stvaralački i ekspresivni prostor.“

Dragana Đorđević

Said Hatibi (Busaada, 1984), jedan je od vodećih alžirskih pisaca mlađe generacije. Završio je francusku književnost na Univerzitetu u Alžiru, a na Sorboni je magistrirao studije kulture. Do sada je objavio četiri romana: Knjiga grehova (2013), Četrdeset godina čekajući Izabelu (2016) za koji je 2017. dobio nagradu Katara za najbolji arapski roman, Sarajevsko drvo za ogrev (2019, Geopoetika 2024) koji se 2020. našao u najužem izboru za najznačajnije arapsko književno priznanje, Međunarodnu nagradu za arapsku književnost (IPAF) i Kraj Sahare (2022) za koji je 2023. ovenčan nagradom Šejh Zajid za najbolji roman u kategoriji mlađih autora. Objavio je i jednu knjigu putopisa, o Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Ukrajini: Istočni vrtovi u plamenu: putovanje po slovenskim zemljama (2015) za koji je iste godine dobio nagradu Ibn Batuta za najbolji putopis, kao i više studija, među kojima se ističe ona o istoriji i značaju alžirske raj muzike: Vatrene svadbe: priča o raju (2010).