Ka svetioniku

Virdžinija Vulf

Oblast: Lepa književnost

Prevod:

Zora Minderović

Izdavač: Arete

Broj strana:

202

Povez:

Broširani

Format:

20 cm

Godina izdanja:

2016

ISBN:

978-86-80426-08-2

Izaberite količinu

Cena:

770 RSD

Opis

Roman Ka svetioniku Virdžinije Vulf objavljen je 1927. godine i opisuje priču porodice Remzi tokom Prvog svetskog rata. Ovaj roman Virdžinije Vulf čitamo, pre svega, „kao lirsku sliku irealnog sveta“. U njemu ima mnogo autobiografskog, a ono što ga čini, kao uostalom sve što je Virdžinija Vulf napisala, osobenim jeste protok misli koji vreme zaustavlja i filtrira sporo, sporo…

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje.

Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje? Sa podjednakim mirom ona gleda njegovu nesreću, ništavost, i njegovu patnju. Taj san, onda, o sudelovanju, upotpunjavanju, iznalaženju u osami na obali nekog odgovora, samo je odblesak u ogledalu, a ogledalo je samo površinska staklenost koja se uobličava u tišini kada plemenitije sile spavaju ispod nje? Nestrpljiv, očajan, a ipak nerad da ide (jer lepota nudi svoje mamce, ima svoje utehe), koračati obalom je nemoguće; razmišljanje je neizdržljivo; ogledalo razbijeno.

Virdžinija Vulf (engl. Virginia Woolf; London, 25. januar 1882. – reka Uz kod Rodmela, 28. mart 1941.) je bila engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. Godine 1912. Virdžinija se udaje za izdavača, pisca i društvenog aktivistu Leonarda Vulfa. Uskoro objavljuje svoj prvi roman, The Voyage Out, 1915. godine, koji nije doneo veći kreativni proboj, ali je postavio neke od njenih dominantnih tema i vidova izraza. Posle još dva romana (Noć i dan, 1919. i Jakovljeva soba, 1922), slede velika ostvarenja književnog modernizma: romani Gospođa Dalovej (1925), Ka svetioniku (1927) i Talasi (1931), te zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba (1929) i Tri gvineje (1938).

Od istog autora

Iz iste oblasti