GILLES DELEUZE I FÉLIX GUATTARI : Ukrštena biografija

Fransoa Dos prati život i delo dvojice autora, Žila Deleza (1925–1995), filozofa i profesora na više francuskih univerziteta, i Feliksa Gatarija (1930–1992), psihoanalitičara, političkog aktiviste i upravnika nesvakidašnje psihijatrijske klinike La Bord. Njihovi putevi su neraskidivo povezani: više od dvadeset godina zajedno su pisali filozofske i psihoanalitičke knjige, uspevajući da spoje stvaralački način mišljenja s novim stilom izraza. Uticaj ovih dela na istoriju ideja danas je nesporan. Delez i Gatari su se susreli 1969. godine. To je bio početak prijateljske saradnje i intelektualne pustolovine bez presedana. Od Anti-Edipa do Šta je filozofija?, preko Hiljadu ravni, stvorili su izuzetno delo u četiri ruke, koje se ističe svojom konceptualnom inventivnošću i raznolikošću referenci, a sve u službi njihove zajedničke borbe protiv psihoanalize i kapitalizma. U ovoj ukrštenoj biografiji, koristeći neobjavljenu arhivsku građu i ispitujući na stotine svedoka, Fransoa Dos ističe logiku rada koji spaja teoriju i eksperiment, stvaranje koncepata, kritičku misao i društvenu praksu. On istražuje tajne jedinstvene saradnje, koja predstavlja još uvek aktuelnu stranicu evropske istorije misli i ideja, na taj način uspevajući da prikaže bogatu intelektualnu panoramu tog razdoblja u Francuskoj, od ranih tridesetih godina, preko maja 1968, pa sve do prevrata s kraja osamdesetih. U delu nailazimo i na korisne prikaze misaonog sveta onih filozofa i pisaca koji su bitno uticali na rad dvojice ključnih aktera knjige – od Spinoze, Hjuma, Bergsona, Ničea, Frojda, Bergsona, Prusta, Kafke, pa do Lakana i Fukoa. Dosova knjiga ne nudi jednu ukrštenu biografiju, već mnoštvo kratkih, vešto uklopljenih i isprepletanih biografija; ona takođe razmatra posthumni odjek Delezove i Gatarijeve misli i njen uticaj na intelektualne, akademske i profesionalne krugove.

Fransoa Dos (François Dosse), rođen 1950, francuski je istoričar i epistemolog, koji se specijalizovao za francusku intelektualnu istoriju druge polovine XX veka. Napisao je dvotomnu Istoriju strukturalizma (franc. 1991. i 1992, srpski prevod 2016. i 2019, Karpos), kao i Povest o francuskim intelektualcima (La Saga des intellectuels français), takođe u dva toma (franc. 2018). Poznat je i po brojnim biografijama posvećenim francuskim filozofima i istoričarima, kao što su biografije Pola Rikora (Paul Ricœur. Les sens d’une vie, 1997), Mišela de Sertoa (Michel de Certeau. Le marcheur blessé, 2002), biografije posvećene Kastorijadisu (Castoriadis. Une vie, 2014), Pjeru Norau (Pierre Nora. Homo Historicus, 2011) i Pjeru Vidalu Nakeu (Pierre Vidal-Naquet. Une vie, 2020).