1983.

ROMANESKNI MANEVRI

U godini pred Olimpijske igre u Sarajevu, u kojoj je Šibenki bilo pokradeno prvenstvo, Danilo Kiš objavio Enciklopediju mrtvih a Bajaga svoj prvi album, sedamnaestogodišnji Miljenko Jergović luta gradskim ulicama, obilazi knjižare i klubove, opsesivno čita novine i sluša pank i rok. To je vreme obeleženo neizvesnošću i strahom od odlaska u vojsku, prvim filozofskim raspravama, identitetskim preispitivanjima i prepuno je malih radosti, u kom niko još i ne sluti katastrofu koja će započeti nepunih deset godina kasnije.

U knjizi 1983. Jergović rekonstruiše duh Sarajeva osamdesetih kroz trideset i tri fragmenta koji se sklapaju u intimni portret jedne godine. Jergovićev glas je prepoznatljivo snažan: topao, ironičan, melanholičan i duboko ljudski. Ovo nije knjiga o velikim istorijskim događajima, već o sitnim epizodama koje grade identitet i pamćenje – emotivno bogata rekonstrukcija svakodnevice kasne Jugoslavije i još jedna potvrda Jergovića kao izuzetnog hroničara njenog kulturnog i emocionalnog pejzaža.

Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Objavljuje zatim još nekoliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah, Madona, inšallah, Trojica za Kartal), te desetak romana, među kojima su Rat, Vjetrogonja Babukić i njegovo doba, Rod, Dvori od oraha, Herkul i Ruta Tannenbaum. Za roman Ruta Tannenbaum Jergović je 2007. dobio nagradu „Meša Selimović”. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu „Angelus” za najbolju knjigu srednje Evrope. Za zbirku priča Trojica za Kartal nagrađen je Lajpciškom književnom nagradom za evropsko razumevanje za 2026. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika, a za svoj književni i publicistički rad primio je više nagrada. Jergović je za sebe rekao: „Nisam ni hrvatski, ni bosanski, pripadam samo onima koji moje knjige dobronamjerno čitaju na jeziku na kojem su napisane, bez obzira na to koje su oni nacije.”